Brašna

Brašno je prah koji se dobija mlevenjem sirovih zrna ili korena žitarica i koristi se za proizvodnju raznih namirnica. Brašno od žitarica je glavni sastojak hleba, koji je glavna hrana za većinu kultura. Pšenično brašno je jedan od najvažnijih sastojaka u okeanskim, evropskim, južnoameričkim, severnoameričkim, bliskoistočnim, severnoindijskim i severnoafričkim kulturama, i predstavlja sastavni deo njihovih tradicionalnih recepata hleba i peciva.

Postoji mnogo varijanti ovog proizvoda, a višenamensko brašno je jedna od najčešće upotrebljavanih vrsta brašna.

  • Brašno za hleb: Ovaj tip brašna se pravi isključivo od tvrdog dela pšenice. Veća količina glutena stvorenog ovim brašnom sa većim sadržajem proteina pomaže da se hleb poveća.
  • Brašno za kolače: Brašno za kolače je veoma fino i mleveno od meke pšenice. Kod nas je ovo uglavnom T-400 brašno. To mu daje gotovo svilenkast osećaj.
  • Ovseno brašno: Ovseno brašno ne dolazi od pšenice. Umesto toga, napravljeno je od mlevenog ovsa (zoba). Ovseno brašno ima finu, pa čak i mekanu teksturu. Njegov slatki ukus ga čini “jednim od najpristupačnijih” ukusa celog zrna. Ovseno brašno je bez glutena i stoga je savršeno za ljude čija ishrana isključivo uključuje ovakvu vrstu namirnica.
  • Kukuruzno brašno: Kukuruzno brašno pravi od celog zrna kukuruza. Dolazi u žutoj i beloj verziji, i koristi se podjednako u pečenju i kuvanju. Žuto kukuruzno brašno, koje je bez glutena, često se pomeša sa pšeničnim brašnom da bi se smanjio ukupni sadržaj glutena za kolače, torte, peciva i druge pečene proizvode koji nemaju sadržaj kvasca.
  • Bademovo brašno: Bademovo brašno se pravi mlevenjem slatkih badema, sa ili bez njihove ljušture. Blanširani bademi, koji su oguljeni, čine osnovu za bademovo brašno, dok se celi bademi koriste za pravljenje bademovog obroka, što je tamnije. Sa konzistencijom sličnom kukuruznom brašnu, bademovo brašno i bademov obrok imaju bogat hrskav ukus idealan je za kolače, torte i pite.
  • Kokosovo brašno: Mleveno od osušenog, odmašćenog kokosovog mesa i bez glutena, sa visokim sadržajem vlakana i niskim sadržajem ugljenih hidrata. Ima prijatan ukus koji je blago oraščast i blago sladak bez jakog ukusa “kokosa”. Obezbeđuje više proteina nego pšenično brašno i deset puta više vlakana, uglavnom zdravog rastvornog tipa.
  • Smeđe pirinčano brašno: Kao i belo pirinčano brašno, smeđe brašno od riže je bez glutena. Napravljeno mlevenjem neobrađenog zrna smeđe riže koje još uvek sadrži i mekinje i bakterije. Smeđe brašno od pirinča je bogatije, ali grublje od belog pirinčanog brašna, baš kao što je belo pšenično brašno rafinirano od brašna pšenice.
  • Brašno od kikirikija: Da, dobro ste pročitali, moguće je napraviti i ovakve vrste brašna! Ono se pravi mlevenjem pečenog kikirikija u gustu pastu, a zatim istiskivanjem većine ili celokupnog ulja, i na kraju se dalje usitnjavana u fini prah koji se može koristiti u kuvanju.
  • Griz: Griz je oblik žitarica napravljenih od celog zrna žita. Da bi se proizveo, cela pšenica se prvo grubo melje, a zatim se uklanjaju mekinje kako bi se ostavila samo unutrašnja jezgra i pšenične klice.

Domaća brašna naših partnera prave se pažljivo primenjenim procesima, od domaćih sirovina, proizvedenih u sprskim manjim ili većim gazdinstvima. Sigurni smo da ćeš imati veliki izbor ukoliko tragaš za zdravim, domaćim brašnom.